Ugovor o franšizi predstavlja ugovor o poslovnoj saradnji kojim se davalac franšize obavezuje da vrši periodične isporuke i pojedine privredne usluge, kao i da prenese svoje znanje i iskustvo u proizvodnji i poslovanju na primaoca franšize, a primalac franšize se obavezuje da isplati naknadu davaocu za izvršenje usluga, a isto tako se obavezuje da će se u svom poslovanju pridržavati preuzetih obaveza iz ugovora.
Poslovanje u franšiznom sastavu preduzetniku nudi određene prednosti kao što su: potrebno je manje inicijalnog kapitala za početak; manji je rizik neuspeha; korištenje uspešnog i poznatog poslovnog imena i reputacije; standardni proizvod i kvaliteta koja se prodaje kroz potvrđeni sustav poslovanja; te nedostatke: nemanje potpune slobode; neophodno usuglašavanje s ugovorom i standardima; financijske obaveze prema davatelju franšize.
Svako uspešno poslovanje koje ima nameru rasta i širenja trebalo bi da uzme u obzir franšizu kao mogućnost za svoje širenje. Prednosti koje taj sistem pruža su mnogobrojne, a jedna od ključnih je i korišćenje resursa drugih ljudi za otvaranje svojih novih poslovnica, što znači da se poslovanje može brže širiti uz visoko motivisane ljude (investitore, buduće primaoce franšize) koji će voditi te poslovnice. Istovremeno će troškovi rukovodećeg kadra u upravi i na terenu biti manji u poređenju sa troškovima za vođenje sopstvene mreže.
Franšiza se pojavljuje kada kompanija (davaoc franšize) licencira svoje trgovačko ime (brand) i svoj način rada (sustav poslovanja) određenoj osobi ili grupi (korisniku franšize) koji se slaže da će poslovati u skladu s uslovima ugovora (ugovor o franšizi).
