Postoje zaposleni koje bi svaki poslodavac voleo da ima. Kvaliteti zaposlenih koje biste poželeli su: pouzdanost, marljivost, proaktivnost, da su potencijalni lideri i da umeju da budu sledbenici.

Ovo su naravno idealne osobine koje je lako definisati, ali teško pronaći zaposlenog koji ih sve do jedne poseduje. Ako sada analizirate svoje zaposlene, lako ćete izdvojiti najbolje. Među takvima sigurno ima i onih koji ne poseduju većinu navedenih osobina, ali su u stanju da izvrše veliki uticaj na svoje radno okruženje.

Zato izdvajamo osam kvaliteta koji izdvajaju najbolje među zaposlenima:

U trenutku kada svaki radnik u Srbiji čuva svoje radno mesto kao malo vode na dlanu teško je i zamisliti dobro organizovan sindikat unutar bilo kog preduzeća, a naročito ako je ono privatno.

Gotovo nijedno privatno preduzeće nema sindikat, dok ona koja su skoro privatizovana, a koja su nekada bila državna, imaju organizovane radnike koji se najčešće bave neisplaćenim zaradama i doprinosima, a manje onim što bi trebalo da bude suštinska ideja sindikalnog udruživanja, između ostalog i poboljšanjem proizvodnje i opstankom fabrika.

Radna nedelja sve je duža za mnoge zaposlene u Srbiji, pa tako u ovom trenutku njih čak 315.001 na poslu provodi više od 50 sati sedmično.

Među njima je čak 126.041 radnik i 188.960 samozaposlenih. Ipak, malo ko uspe da naplati svoj prekovremeni rad.

"Duže radno vreme najčešće imaju zaposleni u finansijskom i bankarskom sektoru, a potom u osiguravajućim kompanijama. U tim se delatnostima najčešće meri učinak, a ne prekovremeni rad, pa se tako određuju i plate. Njihove su zarade zato veće tri puta od prosečnih, pa se prekovremeni rad na neki način i podrazumeva", smatra Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca Srbije.

Sаdа, više nego ikаdа, zаposlene koji su dobili otkaz trebа tretirаti sа pаžnjom i poštovаnjem. Preduzetnik Dejv Bаlter objаšnjаvа zаšto.

Kako bi moglo da izgleda saopštavanje otkaza zaposlenom... Evo nekoliko primera.

Poslodavac:  Voleo bih dа sаm u mogućnosti da vаm kažem da su nam vaše usluge potrebne, ali nažalost nije više tako. Iako ste sa  nаmа sаmo 89 dаnа, žao mi je što odlazite. Žao mi je što ste otpušeni  i ne bih želeo da odete u žurbi ili da budete ljuti.

Poslodavac: Izvinjavam se ako mislite da nismo zadovoljni vašim radom, jer nije tako. Zahvalni smo vam za svaki minut koji ste proveli s nama.  Voleo bih da nisam u ovoj situaciji, ali nažalost primorani smo da vam otkažemo ugovor o zaposlenju.

Upravljanje ljudskim resursima (Human Resource Management) se, pod ovim imenom, javlja u organizacionoj teoriji i praksi s početka devedesetih godina dvadesetog veka. Menadžment ljudskih resursa je deo sfere rukovođenja, a zasniva se na teorijsko-praktičnim znanjima iz oblasti psihologije rada. Pitanje koje se često postavlja jeste da li je ova grana organizacionih nauka samo novo carevo odelo, to jest novi naziv za nekadašnju službu kadrovskih poslova.

Mnogi humanistički orijentisani kritičari savremenih trendova i globalizacije ističu da postoji dublji smisao u samom nazivu ove grane menadžmenta, koji oslikava jedno specifično, novo tretiranje čoveka kao nosioca rada.