Radnoj grupi za pomoć stigli zahtevi Privredne banke Beograd i Razvojne banke Vojvodine da ih vadi iz dubioze, a bez injekcije neće moći ni Agrobanka, u kojoj je NBS nedavno uvela prinudnu upravu.

Bankarski sistem Srbije drma ozbiljan zemljotres, a državi su se za pomoć već obratile tri banke koje ne mogu same da prevaziđu teškoće u koje su zapale - Agrobanka, Privredna banka Beograd i Razvojna banka Vojvodine.

Prema prvim procenama, država će morati da izdvoji najmanje 250 miliona evra (koje nema u gotovini, već će štampati obveznice) da bi sprečila kolaps celog sistema po principu domino efekta.

Radna grupa Vlade Srbije namenjena očuvanju finansijske stabilnosti banaka tako već na početku mandata ima pune ruke posla. Razvojna banka Vojvodine i Privredna banka Beograd direktno su tražile pomoć države, a bez finansijske injekcije neće moći ni Agrobanka, u kojoj je uvedena prinudna uprava.

Iako je Vlada za pomoć bankama u Srbiji predvidela oko 300 miliona evra iz budžeta, državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević, koji je na čelu Radne grupe, potvrdio je da će novac biti obezbeđen emisijom obveznica.

- Time bi država dokapitalizovala, otkupila ili preuzela nenaplativa potraživanja banke koja nam se obrati - rekao je Radosavljević.

Ne rade kako treba

Zanimljivo je da se država donedavno hvalila kako je Srbija jedna od retkih zemalja koja ima stabilan bankarski sektor, za čije spasavanje nije dala ni jedan jedini dinar. Ekonomski analitičari ističu da su ovo prvi veći potresi na bankarskom tržištu, ali i da ih to nije iznenadilo. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je bilo nemoguće da bankarski sistem bude zdrav u moru nelikvidnosti oko njega.

- Svuda imamo velike probleme, firme koje beleže gubitke, pad proizvodnje, osiromašenje građana i privrede... A banke imaju nikad veće profite. To je prosto nelogično - smatra Savić.

On dodaje i da primer Agrobanke u kojoj je NBS uvela prinudnu upravu pokazuje da u Srbiji niko ne radi svoj posao kako treba.

- Ispostavilo se da je za kratko vreme ova banka od uspešnog poslovanja došla do toga da su joj obaveze znatno veće od imovine. Nemoguće da se to dogodilo za nekoliko meseci. Postavlja se pitanje da li sama banka nije prikazivala pravo stanje i čija je to odgovornost - navodi Savić.

Najveći problem zbog kog je Agrobanka i „nastradala" i dospela u bulu koju neki procenjuju na čak 200 miliona evra jeste to što je ublažavala poziciju rizičnih kredita. Loša vest je da to rade još neke banke, koje zasad navodno dobro posluju.

Ne samo Agrobanka, već i mnoge druge banke u kojima država ima udela prikrivaju pravo stanje svojih plasmana. Tako rizične kredite ne prikazuju onakvim kakvi jesu, već ih predstavljaju kao manje rizične. Problemi u bankarskom sektoru ne čude jer je privreda u haosu, vlada totalna nelikvidnost, a odlazak u stečaj svake firme negativno se odražava na banke jer rizični krediti tako postaju nenaplativi - objašnjava sagovornik Pressa, član Izvršnog odbora jedne strane banke koja posluje u Srbiji.

Neki će se povlačiti

On ipak napominje da je uveren da zbog izbora Vlada neće dozvoliti da ijedna banka u Srbiji propadne:

- To bi izazvalo domino efekat i dovelo do panike i povlačenja štednje, a to je poslednje što vlast u ovom trenutku želi. Siguran sam da će država na sve moguće načine, kako god ume, gledati da očuva banke i pronađe sredstva za dokapitalizaciju i druge oblike pomoći.

Naš sagovornik dodaje i da je naše tržište malo za čak 34 banke i da je sasvim realno da će se neke povući ili spojiti. Sagovornik Pressa smatra da je realno, prema broju stanovnika, da u Srbiji posluje 10 do 15 banaka.

Profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaže da će, ako se nastavi teška ekonomska situacija u Srbiji, banke svakako smanjivati obim poslovanja.

- Strane banke za sada nisu u teškom položaju. Ipak, ako se ovakva situacija nastavi, i one će morati da smanjuju obim poslovanja, troškove, broj zaposlenih... Zbog lošeg stanja u privredi realno je da neke banke napuste srpsko tržište. Kada su grčke banke u pitanju, može da dođe do njihovog bankrota zbog krize u Grčkoj. Neke druge strane banke su zbog sve rizičnijih plasmana već smanjile broj filijala, skratile radno vreme, otpustile radnike - ističe Gligorov.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić, međutim, smatra da su strane banke stabilne:

- To su ozbiljni igrači koji su ušli na ovo tržište s namerom da tu i ostanu. Samo je pitanje taktike i strategije ko će se sada primiriti na neko vreme, a ko će biti još aktivniji. Ne vidim razlog za stvaranje loše atmosfere. Može doći samo do promene pozicioniranosti neke banke na tržištu.

NBS: Agrobanka nam je dala netačne podatke u poslovnom izveštaju

U NBS objašnjavaju da su probleme u poslovanju Agrobanke uočili u toku vanredne kontrole.

- NBS je u junu prošle godine, zbog uočenih nelogičnosti pri analizi kvartalnih izveštaja banke, izrazila sumnju u objektivnost finansijskih izveštaja i podataka o njenom finansijskom stanju, zbog čega je odbila da Agrobanci da saglasnost za osnivanje banke u RS. Posle toga, NBS je sprovela vanrednu neposrednu kontrolu poslovanja ove banke - navode u NBS.

Tada su uočene mnogobrojne slabosti u poslovanju, pa je NBS 19. oktobra uvela privremene mere, a onda 29. decembra i prinudnu upravu.

Autori: Ivana Žigić, Slađana Gavrić

| još...